Zemlja trikova

Uh, kako je danas mnogo vruće, osjećao sam da se topim. Zdravo, zovem se Igor. Odlučio sam izaći vani i sjesti ispod hrasta u hladovinu. Vrućina me je učinila veoma pospanim. Iz kuće se sa kompjutera čuo zvuk nekog crtanog filma, koji je počinjao. Oči su mi se sklapale, činilo se kao da ću zaspati. I zaspao sam. Nakon možda pola sata probudio sam se i primijetio da više nisam u svom dvorištu, pored hrasta. Pored sebe sam vidio čudno crveno drveće. Trava nije bila zelena, već u raznim duginim bojama. To je bio jako čudan prizor. "Bože, gdje sam, otkud ovdje" – pitao sam se. U daljini sam vidio jedno veliko, čudno veliko drvo. Otrčao sam do njega i primijetio da ima mala vrata na sebi. Vrata su bila tako mala da se nisam mogao provući kroz njih. Pokucao sam na njih i kada su se otvorila, vidio sam minijaturnog patuljka kako izlazi. Pitao sam ga: Gdje se nalazim? Kuda mogu doći svojoj kući? Da li...? Patuljak me je prekinuo i rekao da je ovo zemlja Abrakadabrija. Mjesto najboljih mađioničara. Rekao mi je: "Da bi se vratio kući, moraš pronaći dva magična predmeta čarobnjaka." Pokazao mi je na Žuti i Zeleni most i rekao da ću preko Žutog mosta doći do mađioničara sa čarobnim šeširom, a preko Zelenog mosta doći do mađioničara sa čarobnim štapićem. Rekao mi je da samo pratim put i stići ću do mađioničara. Kada sam to čuo, krenuo sam preko Žutog mosta i pratio putić. Dok sam išao prema mađioničaru, gledao sam u predivnu šarenu prirodu. Kako neobično sve izgleda Kada sam stigao do jedne velike kuće, pokucao sam na vrata i vidio mađioničara sa velikim šeširom. Pitao sam ga da mi da šešir, jer sam se morao vratiti kući, ali on mi je rekao da će mi ga dati samo ako mu pokažem neki magični trik. Razočarao sam se jer nisam znao nijedan trik. Šta sad? Izašao sam napolje i hodao, onako napamet. Onda sam primijetio nešto divno. Pisalo je: "Kamp za male mađioničare" i odlučio sam da se prijavim. Nakon sat vremena naučio sam nekoliko trikova od maskiranog malog učitelja trikova. Dva sa kartama i jedan sa maramicom. Rekao mi je: Dosta ti je za danas. Vidimo se opet. Otišao sam do mađioničara i pokazao mu svoj najbolji trik. Zadivljeno mi je dao svoj šešir. Poželio mi je sreću i mahao je za mnom dugo. Vratio sam se do Velikog drveta istim putem. Sada sam se zaputio prema Zelenom mostu po čarobni štapić. Išao sam uskim putićem dok nisam vidio Malu kućicu. Pokucao sam na vrata i izašao je mađioničar sa čarobnim štapićem u ruci. Pitao sam ga da mi da svoj štapić da bih se mogao vratiti kući. On mi je rekao da će mi ga dati ako se pojavim u njegovoj predstavi, jer se njegov pomoćnik razbolio. Odmah sam pristao i nakon nekih pola sata predstava je počela. Držao sam krug, kroz koji je provlačio razne stvari, mašnice, srcad, a onda su kroz njega počele skakati i neke čudne životinje. Publika je vrištala i aplaudirala. Kada smo završili, popili smo po čaj i dao mi je svoj čarobni štapić. Lijepo je ovdje, ali trčao sam do Velikog drveta preko Mosta, sav srećan što ću se napokon vratiti kući. Tada sam stigao do Drveta i dao patuljku čarobne predmete. On ih je uzeo i ušao u kuću, zaključavajući vrata. Rekao je da će uzeti svu moć samo za sebe. "Užasni patuljče", rekao sam glasno. "Kako možeš biti takav lažov?" Baš sam se umorio. Legao sam pored drveta zabrinuto i, izgleda da sam opet zaspao. Probudilo me je lizanje po ruci. Otvorio sam oči i vidio svog psa kako me liže. Shvatio sam da je sve ono bio samo san. Zvukovi crtanog sa računara učinili su da sve to sanjam. Pokušao sam izvesti one trikove i, gle čuda, uspio sam. Nevjerovatno, naučio sam u snu. Moram to probati sa biologijom sljedeći put.