Lisica i pile

Nekada davno među krošnjama drveća u velikoj drvenoj kući živjeli su mama i pile. Mama jednog dana odluči da pošalje svoje pile da iz obližnjeg polja donese koje zrno kukuruza.

Pile  izađe iz kuće i krenu malom uskom stazicom kroz šumu da nađe polje kukuruza. Šetalo je sporim koracima i tražilo polje, ali nigdje nije moglo da ga vidi. Pile se jako rastužilo i počelo da plače. Sve je čula jedna veoma lukava i stara lisica, koja je bila veoma gladna, i odlučila je da to iskoristi.

Čim je ugledala pile, onako buckasto i slatko, lisica se jako obradovala. Prišla je piletu i  upitala ga: „Zdravo, malo slatko pile, zašto plačeš?“

Pile se obradovalo kada je vidjelo lisicu pa reče: „Zdravo, gospođo, mama me je poslala da donesem malo kukuruza,  ali ja ne vidim nigdje polje kukuruza. Mama će biti ljuta ako ga ne donesem.“ Pile opet stade jecati.

„De, de, nemoj da plačeš, ja ću da ti pokažem gdje ima najbolji i najslađi kukuruz“, reče lisica kroz lukav osmijeh, a pile se obradova i poskoči od sreće: „Hoćeš li stvarno? Jao, hvala ti puno!“

Lisica mu se nasmiješi i povede ga sve dalje i dalje kroz šumu. Čekala je da padne mrak, a onda bi slasno za večeru mogla da pojede pile.

Pile nakon nekog vremena upita lisicu: „Gospođo, da li smo blizu?“ Lisica sa podmuklim glasom reče: „Jesmo, jesmo, nikad bliže.“

Već je pao mrak, a lisica je dovela pile do svoje kuće. Kuća je bila stara i skoro pa se sva raspala.

Pile krenu nešto da upita lisicu, ali lisica ga u tom trenutku zgrabi i odvede u kuću. Zarobi ga u mali drveni kavez i reče mu: „Hahahaha, mislilo si da ću stvarno da ti nađem polje kukuruza? Kako si naivno. Sada ću da te pojedem.“

Pile krenu opet da plače i da moli lisicu da ga pusti, ali lisica ga uopšte nije slušala, samo je htjela da ga skuva i pojede.

Dok je lisica pripremala kotao vrele vode, pile je plakalo i dozivalo mamu. Lisica to više nije mogla da sluša, te krenu da ga stavi u kotao, ali neko joj zakuca na vrata. „Uh, ko je sad?“ – reče lisica ljutitim glasom i otvori vrata. Napolju je stajala piletova mama sa svojim prijateljem psom. Pas krenu da juri lisicu, a ona pobježe u šumu. Mama uleti u kuću tražeći svoje pile. Pile je bilo u kavezu i plakalo. Mama ga zagrli i reče: „Sada si bezbjedno, lisice više nema. Pas će da je uhvati i nauči je pameti, a ti ne smiješ više da pričaš sa strancima, naročito ne sa lisicama i vukovima.“ Pile se nasmiješi i zagrli mamu.

Pri povratku kući pile spazi veliko polje kukuruza i viknu mami: „Gledaj, mama, tamo je kukuruz.“ Kada je vidjela polje, mama je bila presrećna.

Sutradan su mama i pile vrijedno zobali kukuruz i pile je bilo veoma srećno što je opet kod svoje mame i više nikada mu nije padalo na pamet da priča sa strancima.