Хрешанска вила Вида

У бескрају храстових и борових шума смјестила се Хреша одвајкада. Разне тајне она чува. У својим њедрима скрива разна бића. Ја ћу вам причати о чудесној Хрешанској вили Види.

Вида живи у једној малој пећини недалеко од Хрешанског извора. Храни се бобичастим плодовима попут клеке, шипка и боровница. Ако не знте шта је клека, то је бобица плаве боје трновитог грма. Идите у природу, шетатеј шумама, пробајте је. Воли Вида и гљиве вргање, лисичарке и црне трубице. Приповиједаћу вам о три чуда Хрешанске виле Виде.

Прво чудо десило се најсунчанијег јунског дана баш на њен рођендан, Видовдан. Пар са четворо дјеце одлучио је да се прошета шумским стазама. Све се чинило потаман док најмлађе дијете није одлучило да крене својим путем. Малишан је не знајући путеве Хреше упао у обрасли шумски поток. Хрешанска вила је хитро реаговала јер је обожавала дјецу. Несмотреног малишана је спасила, окупала изворском водом, почешљала му косу и обукла му чисту одјећу, а потом му избрисала памћење. Тако миомирисног и чистог вратила је родитељима. Родитељи су били запрепаштени догађајем, јер кад су питали дијете шта му се десило, оно је рекло да се ничег не сјећа, али да је добро. Нико осим нас не зна да је то била вила Вида. То је наша тајна.

Друго чудо је избезумило једног малог чобанина. Како сам чула, био је типичан чобански дан. Овце су пасле траву, а чобанин је лежао у хладу чувајући својих десет оваца. Био је поспан па је одлучио да дремне. Када се пробудио, схватио је да пет оваца није на пашњаку. Успаничио се. Мислио је да ће га родитељи пребити, јер су од овчијег млијека, меса и сира живјели. Испоставило се да је чопор гладних вукова одлучио да мези. Са крошње једног дрвета вила Вида је све то посматрала. Успавала је чобанина и довела својих пет оваца. Виле су биле познате по чувању оваца, дивокоза и остале шумске дивљачи. Вилине овце су биле крупније, јаче и давале су дупло више млијека од обичних оваца. Када се чобанин пробудио, угледао је десет оваца на пашњаку. За неко вријеме су његове овце почеле давати знатно више млијека и меса.

Треће чудо ће вас изненадити. Могу да кажем да је то био веома напоран дан за нашу вилу Виду. Тог дана су вилине сестре орале њивe. Све виле су вриједно радиле, како би могле да засију што више ораница, али колико год да њихове мале и танке ручице радиле, не би стизале да узору непрегледне вилинске њиве. Наша Хрешанска вила је у једном тренутку зачула рзање коња. Звук је допирао са Хрешанског извора. Вила је хтјела одмах да види шта се дешава јер је све звучало озбиљно. Њене сестре су се противиле томе и рекле јој да је велика нерадница и да забушава. Вида се није обазирала на ријечи сестара, већ је одмах кренула ка извору. Затекла је бијелог коња како из непознатог разлога стоји у води и тражи помоћ. Лагано му је пришла и умирила га је својим топлим гласом. Испоставило се да је коњ заглавио копито у стијени покушавајући прећи извор. На рану му је ставила мало гавеза и завила је свилом. Послије овог сусрета вила се вратила својим сестрама и без ријечи наставила орати. Сутрадан у цик зоре виле су се пробудиле како би завршиле свој посао, али нису могле да вјерују у оно што виде својим очима. Бијели коњ је узорао цијелу њиву. Све виле су у знак захвалности заиграле вилино коло.

Па видите, драги моји, добро се добрим враћа. Можда бисмо се могли угледати на вилу Виду. Она је увијек свима излазила у сусрет, јер је знала да ће се све то на крају исплатити. Упамтите, добро се добрим враћа. До сљедећег пута велики поздрав од ваше Хрешанске виле Виде.