Da li mi vjerujete?

Ne može tek tako da se odleti na Mars, pomislio sam dok sam iz kreveta posmatrao zvjezdano nebo. „Zašto da ne“, šapnuo mi je glas u glavi, „ako sada možeš da vidiš zvijezde koje u stvari više i ne postoje, već gledaš njihovu svjetlost koja je prešla put dalek stotinama ili hiljadama godina, onda ništa nije nemoguće.“ Osmjehnuo sam se i nastavio da maštam.

U sanjarenju me je prekinula neka čudna svjetlost koja je iznenada obasjala moju sobu. Skočio sam iz kreveta i pogledao kroz prozor. Vidio sam u dvorištu čudan predmet koji je reflektovao svjetlost prema prozoru moje sobe. Iskrao sam se iz kuće i pošao prema tom predmetu. Kada sam prišao, vidio sam raketu na kojoj je pisalo B-18. Iako sam se plašio, onaj isti glas me je uvjeravao da nastavim dalje. Ušao sam unutra. Odjednom sam izgubio tlo pod nogama i prije nego što sam se snašao, raketa je poletjela prema nebu. Kako sam se udaljavao od tla, moj strah je sve više rastao. Međutim, kada je raketa izašla iz Zemljine atmosfere, moju pažnju su počele da privlače brojne ljepote svemira i strah je potpuno nestao. Gledao sam sve ono o čemu sam toliko čitao i do sada vidio samo u svojoj mašti. Okruživala me je svjetlost zvijezda, meteori i asteroidi. Ne znam koliko je vremena prošlo kada sam ispred sebe primijetio malu crnu prazninu oko koje su se zvijezde čudno ponašale. Kružile su oko nje. Sjetio sam se da se zvijezde tako kreću oko crne rupe. Svojom gravitacijom privlačila je raketu. Uplašio sam se i pomislio kako nije trebalo da krenem. Ali raketa je imala program za upravljanje i naglo je skrenula da bi izbjegla crnu rupu. Uskoro se raketa spustila na neku površinu. Obukao sam odijelo koje je bilo unutra i izašao. Bio sam na stjenovitoj podlozi prekrivenoj crvenkastom prašinom. Odmah sam shvatio da je to Mars jer sam čitao da je njegova površina takva zbog oksida gvožđa. Sjetio sam se svoje želje i osmjehnuo sam se. Pošto godina na Marsu traje 687 zemaljskih dana, a dan više od 24 sata, imao sam dosta vremena za istraživanje. Pogledao sam teren oko sebe i u blizini ugledao rover robota. Prišao sam mu i shvatio da je pokvaren. Nije se mogao pomjeriti. Dobar sam u programiranju pa sam pogledao šta nije u redu. Odmah sam uočio da mu je program za kretanje obrisan. Nikada nisam učio o programima za rovere, ali sam ipak dao sve od sebe da ga popravim. Uz veliku muku uspio sam napraviti novi program. Zadao sam mu da me odvede da vidim vulkane i poznati krater u obliku „smajlija“, zaleđenu vodu na polovima, kao i Marsove mjesece Fobosa i Deimosa. Bio sam oduševljen! Sve slike iz moje mašte sada su bile stvarne! Sreća je pa sam našao rover, koji me je odveo gdje god sam poželio. Odjednom sam se zapitao ko mu je obrisao program za kretanje. Možda su to bili Marsovci... ako postoje. Čim sam to pomislio, rover je krenuo dalje. Ali nisam mu ništa zadao! Odveo me je do neobičnog grada koji su činile kućice nalik vulkanskim kraterima. Činilo se da tu nema nikoga. Kada sam bolje pogledao, vidio sam da mi prilazi neobično biće zelene boje. To je sigurno Marsovac, pomislio sam, baš takvog sam ga vidio u nekoj knjizi. Kada je prišao, pitao sam ga da li je on Marsovac i da li ih ima još. Dok sam to izgovarao, shvatio sam da govorim nekim čudnim jezikom i da me on razumije. Rekao mi je da jeste i da su oni izbrisali program. Nisu htjeli da ih Zemljani pronađu jer ih se boje. Pitao me je kako sam ih pronašao a ja sam odgovorio da sam to jako želio i da me je rover doveo. „Doveo te je“, rekao mi je, „zato što se ne bojiš nepoznatog, a ne bi trebalo ni mi da se bojimo.“ Odveo me je do ostalih, pokazali su mi svoj grad i ispričali sve o životu na Marsu. Ja sam njima pričao o Zemlji i svim njenim ljepotama. Obećali su da će me uskoro posjetiti.

Ispratili su me do rakete i poručili mi da nikad ne prestanem da maštam, jer se tako nemoguće može učiniti mogućim. „Nikad neću prestati“, obećao sam. Raketa je krenula zadanom putanjom prema Zemlji i sletjela u moje dvorište. Svi su još uvijek spavali i ja sam se ušunjao u krevet. Kad sam se probudio, otrčao sam kod drugara i ispričao im sve što se dogodilo. Nisu mi povjerovali. Rekli su mi da sam sve to sanjao. Da li mi vi vjerujete?