Bijela golubica

Sve je počelo kada sam imao sedam godina. Bio sam jako mali. Nisam imao mnogo prijatelja, ali sam imao osjećaj da će se to promijeniti u skorije vrijeme.

Jednog jutra odlučio sam da se prošetam po šumi. Majka i otac mi nikada nisu dozvoljavali da šetam sam. Međutim, tog jutra sam se iskrao iz kuće i otišao da prošetam. Nakon dužeg vremena hodanja po šumi, iza grmlja sam čuo neko cvrkutanje. Približio sam se, iako sam se mnogo plašio. Skupio sam hrabrosti i prišao grmu. Pogledao sam i vidio golubicu koja je bila povrijeđena. Imala je predivno bijelo perje i crveni kljun. Odlučio sam da joj pomognem. Ipak je bila u nevolji.

Odnio sam je kući i pitao mamu da li može da joj pomogne. Rekla je da može. Bio sam mnogo srećan iako me je mama izgrdila zato što sam se iskrao iz kuće. Narednih par nedjelja brinuo sam se o golubici kao da je uvijek bila tu sa mnom. Nakon nekoliko dana njena noga je zarasla i pustio sam je da odleti svojoj kući. Kada je izašla iz kaveza, rekla mi je da je potražim u šumi u ponoć. Bio sam šokiran kada sam čuo da može govoriti. Nisam uspio da je pitam zašto me zove u šumu, pa sam bio mnogo zainteresovan za ono što je rekla.

Pao je mrak i svi smo otišli na spavanje. Uveliko sam se spremao za svoju ekspediciju kada je mama otvorila vrata. Brzo sam utrčao u kupatilo i rekao da ću brzo na spavanje. Poželjela mi je laku noć i otišla je da spava, a ja sam krenuo napolje.

Kada sam ušao u šumu, bilo je jako mračno i strašno. Vjetar je savijao krošnje drveća i proizvodio strašan zvuk. Malo je potrajalo dok sam stigao do dna šume i vidio sam svjetlo. Bilo je tako bijelo i primamljivo. Nisam mogao odoljeti. Prišao sam i ugledao mnogo dječaka i djevojčica koji su se igrali oko vatre. Pričali su priče i zabavljali se.

Na moju ruku odjednom je sletjela bijela golubica i iste sekunde se pretvorila u predivnu djevojčicu. Povela me je sa sobom i rekla da ću se mnogo zabaviti. Dok smo se igrali, rekla mi je da nije bilo slučajno što sam je pronašao. Znala je koliko sam usamljen i da mi je trebala pomoć u pronalaženju prijatelja. U tom trenutku sam osjetio toliku sreću da sam mogao poletjeti. Ta noć mi je bila veoma lijepa. Kada se završila, prišla mi je bijela golubica i rekla: „Kad god si usamljen, dođi i igraj se sa nama. Uvijek ćemo biti tu za tebe. Mi smo tvoji prijatelji.“ Od toliko lijepih riječi suze su mi same potekle. Rastali smo se i krenuo sam kući.

Stigao sam prije nego što su se moji roditelji probudili. Za doručkom me je mama pitala kako sam spavao. Rekao sam joj da sam imao najljepši san na svijetu i da ga nikad neću zaboraviti.